Дехидрација код деце може наступити брже него код одраслих, нарочито у случају повишене температуре, физичке активности или летњих врућина. Родитељи треба да знају како да препознају ране симптоме и реагују на време.

Најчешћи знаци су: суве усне и језик, ређа мокрења, тамна мокраћа, раздражљивост, умор и недостатак апетита. Код млађе деце, може се јавити плач без суза или хладне шаке и стопала.

Ако се дете жали на главобољу, вртоглавицу или има потешкоћа са концентрацијом, понудите му воду. У лакшим случајевима, постепено давање мањих количина воде је довољно да се стање побољша.

Увек је боље спречити него лечити – понудите воду редовно, а не само када дете тражи. Навика редовне хидратације је најбоља заштита од дехидрације.

Иако многи мисле да су воћни сокови здрави, већина индустријских сокова садржи висок ниво шећера који није потребан дечијем организму. Чак и „природни“ сокови, ако се пију у великим количинама, могу допринети развоју навика које воде ка гојазности и проблема са зубима.

Обична вода, с друге стране, хидрира без додатног шећера и калорија. Помаже телу да обрађује храну, регулише температуру и одржава кожу и органе у добром стању.

Најбоље је охрабривати децу да пију воду уз сваки оброк и између оброка. Ако дете жели нешто са укусом, алтернатива може бити домаћа лимонада без шећера или вода са воћем.

Усвајањем ових навика у раном узрасту, деца ће касније природно бирати здравије опције.

Многим родитељима изазов представља да убеде дете да пије воду уместо заслађених напитака. Кључ је у стварању навике на забаван и креативан начин. Пре свега, дајте лични пример – деца уче по моделу, па ако вас виде да често пијете воду, вероватније је да ће и сама прихватити ту навику.

Уложите у занимљиве боце или чаше са шареним цртежима, сламчицама или чак имена детета. Додатно, вода са неколико листића нане, кришком лимуна или јагоде изгледа привлачно и природно има благи укус.

Укључите децу у игру: направите „водени календар“ где ће добијати налепнице сваки пут када попију чашу воде. На крају недеље, награда може бити нешто симболично попут додатног времена у игри или читању омиљене приче.

Циљ је да дете препозна воду као нешто што му прија, а не као обавезу.

Питање „колико воде дете треба да пије дневно?“ зависи од више фактора – узраста, тежине, нивоа активности и спољашње температуре. Ипак, постоје препоруке које родитељима могу помоћи да стекну бољу слику.

На пример, деца узраста од 1 до 3 године обично имају потребу за око 1,3 литре течности дневно, док деца од 4 до 8 година треба да унесу приближно 1,7 литара. Старија деца и тинејџери могу захтевати 2 литра или више, нарочито ако се баве спортом или се налазе у топлој средини.

Важно је да течности не долазе само из воде – супе, воће и поврће такође доприносе укупном уносу. Ипак, обична вода треба да буде главни извор хидратације јер не садржи шећере и адитиве.

Пратите знакове – светлија мокраћа, влажне усне и добро расположење најчешће указују на адекватну хидратацију.

Дечији организам у великој мери зависи од редовне хидратације. Вода учествује у свим виталним процесима – од одржавања телесне температуре, преко транспорта хранљивих материја, до избацивања токсина. За разлику од одраслих, деца имају већи проценат воде у телу, што их чини осетљивијим на недостатак течности.

Недовољна хидратација може довести до умора, слабе концентрације и чак смањеног апетита код деце. Зато је важно од најранијег узраста учити дете да воду пије редовно, чак и када не осећа жеђ.

Посебно у летњим месецима, када се деца више зноје због физичке активности, унос течности мора бити приоритет. Стално нудите воду и објасните детету зашто је она важна – не као обавеза, већ као навика која ће им помоћи да се осећају боље сваки дан.